Tinj

Put od oko 1.400km kolima. Podelili smo ga na dva dela.

Prvo prvi glavni grad Italije

Da bude grad u kome ni ja, a i niko od mojih saputnika nije bio. Da se nalazi na oko dve trećine puta do Tinja. Da deluje gotivno. To smo postavili kao kriterijume. Izbor je pao na Torino.

Iz jedne večeri i jednog jutra je izvučen maksimum. Večera u lokalnom restoranu. Jelovnik isključivo na italijanskom, osoblje ne priča engleski. Nema turista. Između ostalog, jeli smo lokalni specijalitet, Vitello tonnato. Jelo koje spaja more i planine, jer pričamo o teletini u sosu od tunjevine (i inćuna). Vina kuće iz bokala i malih staklenih čaša. Ful lokalno iskustvo.

Prošetao sam gradom u pola sedam ujutru. Kišica je i ono malo ljudi uklonila sa ulica. Centar Torina, iako modernizovan, odiše prošlošću. Ceo je u kamenu i građen je sa stilom. Ima i najotmenije interfone koje sam ikada video (naravno zaboravio da slikam). Insistirao sam da popijem espreso u što lokalnijem kafiću i tako pronašao jedan u samom centru, koji nije registrovan na gugl mapama. To je to. Veliki mermerni šank obložen braon drvetom, heklani milje na vitrini sa kroasanima, stolice kao za kabare… duh prošlog vremena narušava aparat za kafu, koji izgleda kao da je iz svemira, ali pravi takvu kafu da mu je oprošteno. Za šankom sredovečna gospođa koju nije mnogo zanimao razgovor kad je čula da pričam na engleskom.

Uz espreso sam dobio i neki kao fildžan sa mlakom vodom, koja kapiram da služi da produžiš kafu, ukoliko želiš. Ja sam je popio. Prisustvovao sam i gotivnoj sceni rekreativnog flerta, jer je u lokal ušetao sedi gospodin u kaputu, nalaktio se na šank i počeo da baca fore na melodičnom italijanskom. Gospođa je osmesima odobravala. Zavodnik je čak i espreso popio za šankom, ali potom se ipak osamio za stolom u uglu, da prelista „Gazzeta de la sportivo“ (pošteno, nisam video koje su novine, ali poštovanje Baronu iz „Kad porastem biću kengur“). Šta se dalje desilo ne znam, jer su mi se saputnici probudili i trebalo je nastaviti put.

• Napomena: ako ste ikada u Firenci, Milanu, Torinu, Rimu, Veneciji (ali u Kaliforniji), Las Vegasu ili Njujorku i volite sendviče, pravac All’ Antico Vinaio. Ne dajte da vas obeshrabri kilometarski red ispred (nekad se čeka i po sat vremena). Naravno da smo doručkovali tamo.

A sada, skijanje

Tinj ima svoju aplikaciju- Tignes. Na njoj se vide sve žice i staze, obeleženo je da li rade ili ne, gde su restorani, toaleti, vidikovci, parkinzi itd… postoje i kamere koje prikazuju vremenske uslove na 8 lokacija. Preko aplikacije možete saznati i načine transporta, kao i raspored šatl autobusa koji besplatno tokom celog dana voze po Tinju, što značajno olakšava situaciju ako ste pešak, ili ste mrtvi (umorni, pijani) posle pauze za ručak, pa ne želite na skijama u smeštaj. Ovo su opcije koje sam ja koristio. Aplikacija ih ima još mnogo.

Ski pas Tinj+Val D’Isere

Pokriva 300km staza. Postoji i ski pas samo za Tinj, ali je 5e jeftiniji, a značajno smanjuje kilometražu.

Ski pas, pola dana (od 12:45-17:00)- 54e

Jedan dan- 66e

Šest dana + sedmi dan gratis- 396e.

Za decu od 8 do 18 godina i penzionere 65-75 cene su redukovane. Za one ispod 8 i iznad 75 ski pas je besplatan. (viđao sam i te od preko 75 kako spokojno voze svoju vožnju)

Popusta na cenu ski pasa nema, sve dok ne kupite ski pas za 6 dana, kada sedmi dobijate gratis. Tada dobijate i korišćenje „Lagon“ velnes kompleksa koji ima 25 metarski bazen, saune, parna kupatila, đakuzije, teretanu…

Meni najkorisnija informacija oko ski pasa je ta da se pored hotela nalazi automat na kom možete kupiti ski pas u bilo koje doba dana i noći. To je gotivno ako, kao ja, skijate isključivo po lepom vremenu. Svako jutro proverite nebo, prognozu i kamere na stazi. Ako je sve okej, pravac ski pasomat.

Smeštaj nam je bio u selu Tignes 1800. Dakle, spavali smo i budili se na 1800 metara nadmorske visine. Znači ujutru na terasi udišeš zdravlje. Ime hotela je Residence club MMV L’ Altaviva i ima sve što je potrebno za kvalitetno ski putovanje. U podrumu, svaki apartman ima svoju skijašnicu koja se zaključava na sobnu karticu. Iz nje se izlazi direktno na stazu. Pored skijašnice je radnja za rentiranje (ili kupovinu) opreme. Spa se sastoji od đakuzija, saune, parnog kupatila i bazena. Odličan je, ali se koristi isključivo 45 minuta i to na zakazivanje. Termini posle 4 popodne se naplaćuju.

Skije+pancerice za 7 dana 130e.

Staza ima mnogo i fenomenalne su. Pored toga što su upeglane, jako su široke, pregledne i dobro obeležene. Planina je begginer friendly. Ima zelenih staza za učenje. Plavih staza je mnogo i dobro su raspoređene, tako da njima možete skijati do skoro svih kafića, restorana i drugih mesta okupljanja. Naravno, tu su i crvene i crne staze za one koji vole više adrenalina. Deluje mi da je na svakom koraku poneki vidikovac koji pruža pogled na Alpe prekrivene snegom i sela u njihovoj dolini, tako da, prilike za slikanje ima koliko želite. Iz sela La Daille se može metroom ići direktno na stazu i to na 2827m što je zanimljivo iskustvo.

U selu Tignes 2100 ima i opcija paraglajdinga. Kao i svuda, leti se u tandemu sa instruktorom, s tim da ste ovde oboje na skijama. Nisam išao, ali probao sam paraglajding u letnjim uslovima i prilično sam siguran da je i ovaj u zimskim spektakularan. Košta oko 90e i sleće se u sam centar sela, tako da odmah posle vožnje možete da produžite na stazu ili kafu.

Ski instruktor sat vremena- 65e.

Dva sata- 120e.

Tri sata- 180e.

Četiri sata- 240e.

Ceo dan (7 sati)- 350e.

Ski škola i instruktora je mnogo, a ovo su najjeftinije cene u Tinju koje sam uspeo da nađem.

Zimovanje iz drugog ugla

Za početak da se ispovedim. Otišao sam u Francusku i nisam jeo ni fondu ni raklet. Čuvali smo ovaj hedonizam za poslednje dane puta i na bolan način saznali da u restoranima u Tinju (naročito vikendom) treba rezervisati sto barem dan unapred. Zvali smo skoro sve, čak i prošetali do nekoliko, da pokušamo na licu mesta da dobijemo sto. Dobili smo osmeh saosećanja i izvinjenje. Tako sam, umesto sa delikatesom od istopljenih francuskih sireva, uz belo vino, završio sa bafalo krilcima i pivom. Frustraciju sam lečio zaključkom da su i fondu i raklet zapravo Švajcarska jela.

Sireve sam jeo svakodnevno. Najviše Bleu de Savoie. Obožavam buđavce. Pored njega, probao sam Beaufort, čvrsti sir sa blago slatkastim ukusom, jedan od najpoznatijih u regionu. Toliko je dobar da sam ga poneo kući. Kremasti Reblochon je takođe završio u mojoj torbi, kao i blagi Tomme de Savoie. Da ništa nije savršeno, potvrdio nam je jedan Camembert čija je aroma od našeg idiličnog apartmana napravila kacu za kupus. Završio je na terasi.

Vina ima kakvih i koliko god želite. Mislim da je baš taj preveliki izbor učinio da mi se i ne piju toliko, mada i nisam bio nešto alkoholno raspoložen. U takvim trenucima opuštanja sam pio rum i pušio cigare, a s obzirom da i jedno i drugo vode poreklo iz Havane, a ne iz Tinja, o tome drugom prilikom.

Kafića i restorana na stazi nema previše. Korektni su, tu je sve potrebno da predahneš, osvežiš se, napuniš energijom i nastaviš da skijaš. Strana planine na kojoj je Val D’Isere je mnogo bogatija sadržajem tog tipa. Izdvajam kafić Belavarde sa čije terase se pruža pogled na besprekorne staze i na alpske vrhove. Na ulazu vas dočekuje hostesa koja vas raspoređuje, ukoliko ima slobodan sto, tako da postoji šansa da za mesto na terasi morate da sačekate. Kafa im nije dorasla ambijentu, ostala pića su dobra i ako vam se pogodi sunčan dan, zaista se na neko vreme možete osećati kao da ste u raju.

La Folie douce koji takođe pripada Val D’Iseru je najpoznatije mesto za apres-ski aktivnosti na celoj planini. On je ujedno i orignalni La Folie, jer je posle njega u Francuskim skijalištima otvoreno još pet. Smatra se najboljim apres-ski barom u celoj Francuskoj. Pored dobre energije, muzike i pića, karakterišu ga i spektakularni scenski nastupi i performansi. Korisna informacija za one koji su bolji u partijanju nego u skijanju, do La Folie-e možete stići iz Tinja plavim stazama. Opcija su i gondole za pešake. Nisam ga posetio. Penzioner.

Na ovo zimovanje sam išao sredinom marta. To znači duži dan, toplije vreme, manji rizik od vejavica. Sunce nam je omogućilo nestvarne pejzaže, sedenje u kafiću u majici, preplanuo ten. Labelo i faktor su pod moranjem. Dva dana je nebo bilo potpuno plavo, što je kao u bajci, ali kada skijate na nekih 2800 metara, oko 1,2 popodne može postati toliko toplo da se sneg solidno razgnjecka. Izgleda da je ideala za mart- sunčan dan prošaran belim oblacima. Imali smo i toga.

Lično…

Ne mogu da se otmem utisku da je Tinj savršeno mesto za skijanje kome pomalo nedostaje duše. Ništa konkretno mu se ne može osporiti, ima sve što treba ali… ne osećaš želju da provedeš ceo dan u kafiću, uveče se sve zatvara vrlo rano, nema ni nekih preterano lepih mesta da prošetaš, ljudi su uglavnom porodični lokalci koji danju skijaju, a uveče se zatvore u smeštaje, spremaju hranu, gledaju tv (retko ko ima zavese 😊). Apsolutno se sve zakazuje, sve se naplaćuje, čak i recepcija radi dvokratno te se stiče utisak da niko od osoblja nije tu…

… nijedan od ovih razloga nisu ni blizu dovoljni da bih rekao da je zimovanje bilo neuspešno, naprotiv. Proveo sam se fantastično, samo mi je povremeno falila ta hedonistička komponenta. Dakle, zimovanje 9. Skijanje 10.